JAKO JE VAŽNO!
ZAŠTO SU DECA GOJAZNA? DANAŠNJI RODITELJI PRAVE OPASNE GREŠKE: Psiholog nam otkriva kako sve počinje, OTVORITE OČI!
Čini se da je normalizacija gojaznosti postala globalni trend, a psiholog to objašnjava činjenicom da kada se sa nečim često susrećemo, vremenom počinjemo to da doživljavamo kao uobičajeno
Svako treće dete uzrasta od sedam do devet godina u Srbiji ima prekomernu težinu, a oko 13-14 posto je gojazno, podaci su Evropske inicijative SZO za nadzor gojaznosti dece. Pored toga, u UNICEF-ovom izveštaju iz 2025. zabeležen je globalni trend porasta gojaznosti kod dece.
Gojaznost ne predstavlja samo estetski problem već je udružena sa nizom zdravstvenih komplikacija kod dece i mladih, a uzrok se, prema rečima psihologa Milene Šoškić, nalazi u stilu života jer deca sve više vremena provode pasivno, najčešće sedeći uz ekrane.
"Ekrani ne mogu da zamene igru i fizičku aktivnost, iako je u mnogim porodicama slobodna igra nažalost ređa u odnosu na pasivnu zabavu. Kroz igru dete razvija motoriku, samopouzdanje, socijalne veštine. Kretnje nije samo fizička aktivnost, ono je deo psihloškog razvoja", kaže Milena za portal Espreso.
Mobilni telefoni danas deci postaju dostupni u isto vreme kada i cucla, a roditelji ih neretko koriste kao sredstvo za smirivanje što dalje vodi u novi problem jer dete ne dobija priliku da nauči kako da reguliše svoje emocije.
Samoregulacija se uči postepeno. Uči se kroz odnos sa roditeljem i drugim važnim odraslima tako što dete smiruju glasom, zagrljajem, objašnjenjem. Uči se i kroz preuzimanje obrazaca ponašanja od roditelja, tako da je važno i kako se roditelji ponašaju, a ne samo šta govore. Takođe se uči kroz situacije u kojima mu je dosadno, u kojima je ljuto, u kojima bi da se smiri, a tada mu je potrebna prilika da samo pronađe rešenje. Dete neće imati ova važna iskustva ako se telefon (ili slatkiši i grickalice) koriste kao momentalna uteha, nagrada, rešenje za frustraciju", objašnjava psiholog i dodaje:
"Digitalno okruženje uopšte je dizajnirano da zadrži pažnju, a deci je teško da sama regulišu vreme pred ekranom jer im samokontrola još uvek nije sasvim razvijena. Uloga odraslih je da postave granice i da ne očekuju da dete samo zna meru", kaže naša sagovornica.
Čini se da je normalizacija gojaznosti postala globalni trend, a psiholog to objašnjava činjenicom da kada se sa nečim često susrećemo, vremenom počinjemo to da doživljavamo kao uobičajeno. Ipak, opasnost posledica gojaznosti po zdravlje je prisutna i toga moramo biti svesni.
Hoće li današnja deca živeti kraće od svojih roditelja?
"To je pre svega medicinsko pitanje, ali znamo da faktori rizika kao što su gojaznost, manjak fizičke aktivnosti, hroničan stres, povećavaju verovatnoću oboljevanja od hroničnih bolesti. S' druge strane, dostupan je podatak o generalnom, globalnom porastu životnog veka tokom proteklih decenija, pa statistika ne kaže da je budućnost automatski lošija, ali postoji rizik u slučaju da se nastave negativni trendovi ishrane i uopšte nezdravih uslova i načina života", kaže psiholog.
Mnoga deca koja imaju problem sa viškom kilograma nemaju nikakvu fizičku aktivnost osim časova fizičkog vaspitanja, a naša sagovornica kaže da aktivnosti u školi ne mogu nadomestiti sedenje kod kuće, kao i da užine ne mogu popraviti, ali ni pokvariti situaciju sve dok se navike ne promene iz korena.
"Nekoliko časova nedeljno ne mogu da nadomeste sate sedenja kod kuće. Najbolji efekat imaju male, svakodnevne aktivnosti: šetnja, penjanje uz stepenice, boravak napolju, trčanje, sportske igre sa drugarima ili porodicom. Ishrana u školama jeste važna i trebalo bi da bude nutritivno kvalitetna kako bi podržala nivo energije, koncentraciju i celokupan zdrav razvoj deteta, ali navike se formiraju pre svega u porodici. Ako je kod kuće slatkiš nagrada, grickalica uteha ili se obroci preskaču, školska užina sama po sebi teško da će popraviti ili pokvariti situaciju. Važno je kakvu poruku dete dobije i formira o hrani - da li je hrana gorivo za organizam ili sredstvo za regulaciju emocija", kaže Milena Šoškić za Espreso i dodaje:
"Problem je sistemski i na globalnom je nivou. Porodica gradi navike, škola ih podržava, država obezbeđuje uslove. Tek kada sve tri strane rade zajedno, dobijemo rezultat", objašnjava psiholog.
Kako kaže psiholog, roditelji često pod pritiskom posežu za rešenjima koja deluju lakše i na taj način nesvesno i dugoročno stvaraju pasivne navike kod deteta. Osim toga, roditelji su prvi primer deci, pa ih savetuje da grade doslednost i stabilne obrasce ponašanja.
"Dobro je negovati određene rutine kao što su redovni zajednički obroci bez korišćenja telefona, svakodnevno kretanje deteta, igra napolju, ograničeno vreme pred ekranima. Ono što je jako važno je lični primer roditelja jer deca većinski uče kroz ono što vide da roditelji rade. Mala promena svakog dana, kao što je redovna šetnja, igra napolju, vreme za stolom bez telefona, više vredi od velikih kratkoročnih i restriktivnih odluka. Velike i nagle odluke i promene često zvuče motivišuće, ali retko su održive u realnom porodičnom životu, dok su manje dosledne navike dugoročno održive", poručuje sagovornica.
NE PROPUSTITE
Bonus video: Srbija dobija posebno odeljenje za maloletnike koji su počinili ubistvo! Velika promena u Klinici Dr Laza Lazarević - direktor otkriva: U pitanju su neuporedivo ozbiljnije pripreme nego inače
(Espreso/Dijana Spasov)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
